Onaj trenutak pred odluku
Rokovnik je otvoren na pultu. U njemu je sve - ko dolazi sutra, ko je otkazao, ko uvek kasni, čiji ste broj telefona na brzinu zapisali sa strane. Godinama uredno radi svoj posao.
I onda vam neko kaže da sve to prebacite u aplikaciju.
Problem nije aplikacija. Problem je što vas taj rokovnik nikada nije izneverio. Ili bar tako izgleda.
Niste vi protiv tehnologije
Najčešća zabluda je da vlasnici koji odlažu prelazak "ne vole tehnologiju". Nije tačno. Ti isti ljudi vode Instagram, odgovaraju na poruke po ceo dan i primaju uplate preko telefona.
Strah nije od tehnologije. Strah je od gubitka kontrole.
U rokovniku vi tačno znate gde je šta. Vidite celu nedelju čim okrenete stranu. Ako nešto ne valja, precrtate i napišete ponovo. Niko od vas ne traži šifru, ništa se ne ažurira u pogrešnom trenutku i nema poruke "došlo je do greške".
Ne plašite se aplikacije. Plašite se da ćete ujutru otvoriti telefon i ne naći ono što je juče bilo tu.
To je sasvim normalan strah. I gotovo svi ga imaju.
Tri rečenice koje čujemo stalno
Kad razgovaramo sa vlasnicima pred prelazak, ponavlja se isto.
"Šta ako mi se pobrka kalendar?" Da će se termini duplirati, pomeriti sami od sebe ili jednostavno nestati.
"Šta ako izgubim sve što sam godinama upisivala?" Rokovnik nije samo raspored, on je i arhiva. U njemu je istorija klijenata, ko šta voli, ko je kad dolazio.
"Šta ako mi treba mesec dana da naučim?" Vi nemate mesec dana. Imate salon koji radi svaki dan.
Sva tri pitanja su potpuno legitimna. Nijedno nije razlog da ostanete tu gde jeste.
Ono što rokovnik već radi loše, a vi to ne računate
Evo neprijatnog dela.
Rokovnik vas jeste izneveravao. Samo to nikada niste vodili kao grešku.
- Kad ste dva klijenta upisali u isti termin jer niste okrenuli stranu.
- Kad niste mogli da pročitate sopstveni rukopis od pre tri nedelje.
- Kad vas je klijent pitao "jesam li ja zakazana za subotu", a vi ste morali da listate i obećate da ćete se javiti.
- Kad ste bili kod kuće, neko je tražio termin, a vi ste rekli "javiću vam sutra" i zaboravili.
- Kad je neko otkazao u petak, a vi niste imali koga da pozovete umesto njega.
Ništa od toga niste doživeli kao kvar. Doživeli ste kao normalan radni dan.
Prva nedelja je čudna i to je u redu
Neće biti ljubav na prvi pogled.
Prvih nekoliko dana ćete posezati za rokovnikom iz čiste navike. Verovatno ćete termin uneti dva puta, jednom u telefon i jednom na papir, jer vam je tako sigurnije.
To nije znak da sistem ne radi. To je znak da mu još ne verujete, a poverenje ne dolazi od objašnjenja.
Dolazi onog dana kad vas kalendar prvi put upozori da je termin već zauzet. Ili kad vam klijentkinja kaže "stigao mi je podsetnik, hvala". Ili kad u nedelju uveče sa kauča otvorite telefon i vidite celu narednu nedelju, bez listanja.
Obično se to desi za sedam do deset dana. Posle toga prestanete da razmišljate o tome.
Niko se nije vratio na papir
Ovo je jedini argument koji zaista nešto znači.
Nismo još čuli vlasnika koji je prešao na digitalno zakazivanje, radio tako nekoliko meseci, pa rekao: "Vraćam se na rokovnik, bilo mi je bolje."
Ne zato što ne bi mogao. Rokovnik i dalje stoji u svakoj knjižari i košta koliko jedna kafa.
Nego zato što kad jednom vidite svoju nedelju bez listanja, bez precrtavanja i bez "čekajte da proverim pa ću vam se javiti", papir više nema šta da vam ponudi.
A rečenica koju najčešće čujemo mesec dana kasnije uvek zvuči isto:
"Što ovo nisam uradila ranije?"
Ne morate da bacite rokovnik
I poslednja stvar, možda najvažnija.
Niko od vas ne traži da u ponedeljak ujutru bacite rokovnik u kantu. To i nije pametno.
Uradite ovako: prve dve nedelje vodite oba. Unesite termine i u telefon i na papir, paralelno. Posle dve nedelje se zapitajte koji ste češće otvarali kad vam je stvarno trebao odgovor.
Odgovor ćete znati sami. I neće biti papir.
Probajte bez rizika - napravite Linky nalog za 3 minuta, unesite termine za ovu nedelju i vidite kako vam stoji.